Уз појам "руке у карипском pokeru" иде поглед на сто са пет карата. Карипски poker је игра са пет карата против дилера, без блефа и без противника за столом. Из класичног pokera преузима једино јачину руку, а остало одређују анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко разуме та три појма, види и где игра највише кошта и када је паметније одустати.
Предност куће у карипском pokeru је око пет одсто антеа, што је више него код већине других игара за столом. Већи део те предности потиче од квалификације: кад дилер нема квалификацију, јака рука играча наплаћује само анте, а позив се враћа без добитка. Основна стратегија је једноставна, играти даље са паром или бољим, а слабије руке предати, уз неколико изузетака за аса и краља. Ни тачна игра не брише ту предност.
Бонус у карипском pokeru је споредна опклада са фиксним улогом, најчешће уз прогресивни џекпот. Исплаћује се за јаку руку играча, најчешће од боје па навише, без обзира на дилера, а краљевска боја доноси цео фонд или његов велики део. Пошто су такве руке ретке, предност куће на бонусу је много већа него на главној игри, осим када фонд нарасте необично високо. Већини играча то је лутрија уз сто, и тако је треба и играти.
Обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју, али многе сале ограничавају највећу исплату, па важи табела са стола.
Око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара, па је разумно пре прве руке одредити када се игра завршава.
Играч ставља анте, па он и дилер примају по пет карата, а једна карта дилера остаје отворена за све за столом.
Само једну отворену карту; остале четири дилер отвара тек када сви играчи одлуче да ли настављају или одустају.