Уз појам "вредност карата у бакари" иде кратак поглед на рунду. Бакара је игра картама у којој играч не доноси скоро ниједну одлуку: бира једино на коју руку улаже. Све остало прописују правила, од вредности карата до треће карте. Зато се игра брзо научи, а пропусти у њој нису грешке у игри, већ у избору опкладе и у трајању сесије за столом.
Исплате у бакари су унапред познате: опклада на играча плаћа један према један, на банкара исто, али са провизијом од пет одсто добитка. Шта је нерешено у бакари? Исход у коме обе руке имају исти збир; опклада на то плаћа осам напрема један, а у неким салама девет. Провизија на банкара постоји зато што та рука, због правила вучења, побеђује нешто чешће. Нерешено изгледа привлачно због велике исплате, али носи највећу предност куће међу три главне опкладе.
Правила вучења у бакари крећу од играча: уз збир од нула до пет рука играча добија трећу карту, а са шест или седам стаје. Правила за банкара у бакари су замршенија, пошто банкар узима у обзир свој збир и играчеву трећу карту. Са збиром до два банкар вуче увек, уз седам стоји, а за збирове између одлучује табела коју дилер зна без гледања. Играч не мора да памти табелу: дилер вуче уместо свих, а гост једино прати ток руке.
Вредност карата у бакари је проста: ас се рачуна као један, карте од двојке до деветке носе број са свог лица, а десетка и слике вреде нула. Колико вреди десетка у бакари, питају готово сви почетници, јер у другим играма носи пуну вредност. Вредност руке у бакари је последња цифра њеног збира: седмица и осмица дају петнаест, а рука вреди пет. Зато рука никада не може да пређе девет ни да пропадне, као у blackjacku. Најслабији збир је нула, која се зове бакара.
Ас вреди један, карте од двојке до деветке носе број са лица, а вредност руке је последња цифра збира, па рука никад не прелази девет.
Само руку на коју улаже: играча, банкара или нерешен исход. После тога карте иду по правилима, без ичије одлуке за столом.
Опклада на банкара плаћа један према један, умањено за пет одсто добитка, јер та рука због правила вучења побеђује нешто чешће.
Плаћа осам према један, понегде девет, али од три главне опкладе носи највећу предност куће, па висока исплата не покрива ретке добитке.
Не мора. Банкар са збиром до два увек вуче, са седам стаје, а за збирове између одлучује табела коју дилер примењује напамет.