Uz pojam "vrednost karata u bakari" ide kratak pogled na rundu. Bakara je igra kartama u kojoj igrač ne donosi skoro nijednu odluku: bira jedino na koju ruku ulaže. Sve ostalo propisuju pravila, od vrednosti karata do treće karte. Zato se igra brzo nauči, a propusti u njoj nisu greške u igri, već u izboru opklade i u trajanju sesije za stolom.
Isplate u bakari su unapred poznate: opklada na igrača plaća jedan prema jedan, na bankara isto, ali sa provizijom od pet odsto dobitka. Šta je nerešeno u bakari? Ishod u kome obe ruke imaju isti zbir; opklada na to plaća osam naprema jedan, a u nekim salama devet. Provizija na bankara postoji zato što ta ruka, zbog pravila vučenja, pobeđuje nešto češće. Nerešeno izgleda privlačno zbog velike isplate, ali nosi najveću prednost kuće među tri glavne opklade.
Pravila vučenja u bakari kreću od igrača: uz zbir od nula do pet ruka igrača dobija treću kartu, a sa šest ili sedam staje. Pravila za bankara u bakari su zamršenija, pošto bankar uzima u obzir svoj zbir i igračevu treću kartu. Sa zbirom do dva bankar vuče uvek, uz sedam stoji, a za zbirove između odlučuje tabela koju diler zna bez gledanja. Igrač ne mora da pamti tabelu: diler vuče umesto svih, a gost jedino prati tok ruke.
Vrednost karata u bakari je prosta: as se računa kao jedan, karte od dvojke do devetke nose broj sa svog lica, a desetka i slike vrede nula. Koliko vredi desetka u bakari, pitaju gotovo svi početnici, jer u drugim igrama nosi punu vrednost. Vrednost ruke u bakari je poslednja cifra njenog zbira: sedmica i osmica daju petnaest, a ruka vredi pet. Zato ruka nikada ne može da pređe devet ni da propadne, kao u blackjacku. Najslabiji zbir je nula, koja se zove bakara.
As vredi jedan, karte od dvojke do devetke nose broj sa lica, a vrednost ruke je poslednja cifra zbira, pa ruka nikad ne prelazi devet.
Samo ruku na koju ulaže: igrača, bankara ili nerešen ishod. Posle toga karte idu po pravilima, bez ičije odluke za stolom.
Opklada na bankara plaća jedan prema jedan, umanjeno za pet odsto dobitka, jer ta ruka zbog pravila vučenja pobeđuje nešto češće.
Plaća osam prema jedan, ponegde devet, ali od tri glavne opklade nosi najveću prednost kuće, pa visoka isplata ne pokriva retke dobitke.
Ne mora. Bankar sa zbirom do dva uvek vuče, sa sedam staje, a za zbirove između odlučuje tabela koju diler primenjuje napamet.