Pitanje "Koliko vredi desetka u bakari?" traži kratak pogled na rundu. Bakara je igra kartama u kojoj igrač gotovo ništa ne odlučuje: bira samo ruku na koju ulaže. Ostalo određuju pravila, od vrednosti svake karte do treće karte. Zato se bakara uči brzo, a propusti u njoj nisu propusti u igri, već u izboru opklade i u trajanju sesije za stolom.
Isplate u bakari su poznate unapred: opklada na igrača plaća jedan prema jedan, na bankara isto, ali uz proviziju od pet odsto dobitka. Šta je nerešeno u bakari? Ishod u kome obe ruke imaju isti zbir; opklada na to plaća osam naprema jedan, a ponegde devet. Provizija na bankara uvedena je jer ta ruka, zahvaljujući pravilima vučenja, dobija nešto češće. Nerešeno mami visokom isplatom, ali nosi najveću prednost kuće od tri glavne opklade.
Vrednost karata u bakari je prosta: as vredi jedan, karte od dvojke do devetke vrede broj sa lica, a desetka i slike ne vrede ništa. Koliko vredi desetka u bakari, pita skoro svaki početnik, jer u drugim igrama nosi punu vrednost. Vrednost ruke u bakari je poslednja cifra njenog zbira: sedam i osam daju petnaest, a ruka tada vredi pet. Zato ruka nikada ne prelazi devet niti propada, kao što biva u blackjacku. Najslabiji zbir je nula, koja se zove bakara.
Samo ruku na koju ulaže: igrača, bankara ili nerešen ishod. Posle toga karte idu po pravilima, bez ičije odluke za stolom.
Niko od gostiju: igrač sa zbirom do pet dobija treću kartu, sa šest ili sedam staje, a diler sve sprovodi po pravilima.
Tako propisuju pravila bakare: desetka, žandar, dama i kralj ne dodaju ništa zbiru, iako u drugim igrama nose punih deset.
As vredi jedan, karte od dvojke do devetke nose broj sa lica, a vrednost ruke je poslednja cifra zbira, pa ruka nikad ne prelazi devet.
Ne mora. Bankar sa zbirom do dva uvek vuče, sa sedam staje, a za zbirove između odlučuje tabela koju diler primenjuje napamet.