Појам "предност куће у карипском pokeru" тражи кратак преглед игре. Карипски poker се игра са пет карата против дилера, без блефа и без других играча у игри. Из класичног pokera преузима једино јачину руку, а остало одређују анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко разуме та три појма, зна и где игра највише кошта и када је паметније одустати.
Како се дели карипски poker? Дилер у карипском pokeru не доноси ниједну одлуку: дели карте, отвара једну своју, а кад играчи одлуче, отвара преостале четири и проверава да ли има квалификацију. Дели се из једног шпила, који се после сваке руке поново меша, ручно или машином. Играчи не смеју да показују карте једни другима нити да их размењују, јер би то променило изгледе. Свака рука се игра самостално против дилера, па потез суседа не мења туђи исход.
Бонус у карипском pokeru је споредна опклада са сталним улогом, најчешће уз прогресивни џекпот. Плаћа се за јаку руку играча, обично од боје навише, без обзира на дилера, а краљевска боја доноси цео фонд или његов велики део. Пошто су такве руке ретке, предност куће на бонусу је много већа него на главној игри, сем кад фонд израсте неуобичајено високо. За већину играча то је лутрија поред стола, и тако је и треба играти.
Споредна опклада са сталним улогом, најчешће везана за прогресивни џекпот, која плаћа јаку руку играча од боје навише без обзира на дилера.
Око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара, па је разумно пре прве руке одредити када се игра завршава.
Само анте; зато се руке слабије од пара, осим неколико изузетака са асом и краљем, предају без додатног улога.
Играч ставља анте, па он и дилер примају по пет карата, а једна карта дилера остаје отворена за све за столом.